Dakle, prilično je sigurno da će konzervativci Fridriha Merca biti glavni, što pokazuju ankete, ali priča priča upravo počinje, jer dizajn nemačkog političkog sistema znači da je koalicija stranaka gotovo neizbežna.
I dok ukupni pobednik izbora 23. februara izgleda dosadno predvidljivo, sastav koalicije je još uvek u vazduhu, piše Politico.
Merzov savez desnog centra – Hrišćansko-demokratska unija i njena bavarska sestrinska partija Hrišćansko-socijalna unija – trenutno imaju oko 30 odsto glasova, daleko ispred svih drugih partija. Očekuje se da će Socijaldemokratska partija levog centra i Zeleni završiti na oko 16 odsto, odnosno 13 odsto.
Na drugom mestu, sa nešto više od 20 odsto, nalazi se krajnje desničarska Alternativa za Nemačku (AfD). Ali sve druge stranke su isključile saradnju sa njima u koaliciji.
Prema političarima iz Mercove stranke, njihov najnepovoljniji ishod bi bila trostrana koalicija zbog sukoba koji bi neizbežno usledili.
Buran savez bi ponovio probleme koji su zadesili poslednju vladu – na čelu sa SPD-om sa liberalnim Slobodnim demokratama (FDP) i Zelenima – čiji je decembarski kolaps doveo do ovih vanrednih izbora.
Ako desni centar i levi centar ostvare dobre rezultate: Velika koalicija
Große Koalition – „velika koalicija“ ili skraćeno GroKo – jedna je od klasičnih nemačkih vladinih konstelacija, koju čine konzervativci i SPD. Nemačkom je četiri puta upravljao GroKo od 1949. tri puta pod bivšom kancelarkom Angelom Merkel.
Konzervativci su se, međutim, značajno pomerili udesno pod Mercom, čineći buduće kompromise sa levicom centra izazovnijim.
„Neće biti lako posle izbora“, rekao je Merc ove nedelje, ostavljajući otvorenim pitanje da li bi više voleo da radi sa SPD ili Zelenima.
Zatim je imenovao čoveka koji je, kako je rekao, „impresivno pokazao“ kako se pregovara: Boris Rajn, aktuelni državni premijer Hesena i član Mercove CDU.
Nakon pobede na regionalnim izborima 2023. Rajn je igrao tako što je SPD i Zelene okrenuo jedne protiv drugog. Na kraju je odustao od saradnje sa SPD-om, za koju se govorilo da su povodljiviji i pomirljiviji partner.
Merc je poslednjih nedelja često pominjao Hesen kao model. I na nacionalnom nivou, očekuje se da će SPD biti fleksibilniji – posebno kada je u pitanju suzbijanje migracija, što je ključno obećanje Merca.
Međutim, postizborno zbližavanje će verovatno dovesti do rekonstrukcije unutar SPD. Dok je sadašnji kancelar Olaf Šolc već isključio mogućnost da služi u kabinetu pod Mercom, očekuje se da će ministar odbrane Boris Pistorijus i lider stranke Lars Klingbeil, obojica centrističke ličnosti unutar SPD-a, preuzeti vodeće uloge.
Ako Zeleni budu dobro prošli, a drugi ne baš toliko: Kiwi koalicija
Tri od 16 nemačkih saveznih pokrajina trenutno vode koalicije konzervativaca i Zelenih – koja se ponekad naziva Kiwi koalicijom – ali bi takav savez bio novina na nacionalnom nivou.
Što se tiče politike, postoji preklapanje u vezi sa spoljnom politikom i troškovima za odbranu, s obzirom na to da obe stranke kritikuju Šolca zbog njegove nesigurnosti u podršci Ukrajini.
Međutim, postoji velika razlika u njihovim stavovima prema migracijama, pri čemu Merc obećava da će zatvoriti nemačke granice prvog dana svog mandata, dok Zeleni takve planove smatraju nezakonitim.
Ovaj raskol se produbio prošle nedelje kada je Merc izjavio svoju spremnost da progura parlamentarne predloge koji ograničavaju migraciju, čak i uz podršku AfD-a, potez koji je oslabio tzv. zaštitu od ekstremne desnice u Nemačkoj i izazvao oštru predizbornu debatu koja je udarila u srž posleratnog identiteta zemlje.
Štaviše, Markus Soder, harizmatični i otvoreni lider bavarskih konzervativaca, već dugo isključuje koaliciju sa Zelenima.
Zbog toga se očekuje da će stranka uglavnom služiti kao poluga za konzervativce u njihovim pregovorima sa SPD-om.
Ako manja stranka ima dobar rezultat: Trostruka koalicija
Iako posleratna Nemačka nije imala puno iskustva sa koalicijama više od dve stranke (Šolcov trojni savez posle 2021. godine bio je prvi trostruki savez u više od šest decenija), politička fragmentacija i kraj tradicionalne dominacije dve stranke mogli bi učiniti da takvi aranžmani postanu nova norma.
Zapravo, trostruka koalicija će možda biti teško izbeći ako dve od tri manje stranke koje trenutno sede u parlamentu – Zeleni, FDP i Levo – ponovo uđu u savez.
U tom slučaju, najverovatnije opcije su:
– ili takozvana Nemačka koalicija (koja se sastoji od CDU/CSU, SPD-a i FDP-a)
– ili (manje verovatno) crno-crveno-zelena coalition poznata kao Kenija koalicija (CDU/CSU, SPD i Zeleni) – jer se boje stranaka poklapaju sa crno-crveno-zelenom zastavom Kenije.
Mišljenje unutar stranaka je da bi takav scenario – koji bi ipak mogao biti neophodan – bio veoma nepoželjan, jer oštre podele među njima predodređuju narednu vladu da bude isto toliko svađalačka kao i prethodna.
Izvor vijesti: haber.ba