– Uzimajući u obzir depozite Ministarstva finansija, uključujući i 38,48 hiljada unci zlata, neto javni dug Crne Gore, na kraju juna iznosio je 3,91 milijardu EUR odnosno 53,67 odsto BDP-a -pokazuju objavljeni podaci Ministarstva finansija u Izvještaju o državnom i javnom dugu.
Ukupan državni dug bez depozita, na kraju juna iznosio je 4,48 milijardi EUR ili 61,51 odsto BDP-a. Uzimajući u obzir depozite, ukupan neto državni dug iznosio je 3,84 m,ilijarde EUR ili 52,81 odsto BDP-a.
Prema podacima Ministarstva finansija, dug lokalne samouprave na kraju juna iznosio je 62,42 miliona EUR odnosno 0,86 odsto BDP-a. Depoziti na kraju juna iznosili su 633,56 miliona EUR, uključujući 38,45 hiljada unci zlata, čija je vrijednost na kraju juna 83,78 miliona EUR, ili 8,7 odsto BDP-a.
– Nakon povećanja javnog duga u prvom kvartalu, primarno usljed realizacije emisije obveznica na međunarodnom tržištu, u iznosu od 687,76 miliona EUR, tokom drugog kvartala došlo je do smanjenja javnog duga, u odnosu na 31. mart za 193,84 miliona EUR, primarno kao rezultat redovne otplate duga – navodi se u izvještaju.
Naime, u drugom kvartalu, realizovana je otplata državnog duga po osnovu glavnice, u ukupnom iznosu od 206,27 miliona EUR, od čega se 132,73 miliona EUR odnosilo na otplatu duga rezidentima, dok je otplata duga nerezidentima iznosila 73,54 miliona EUR. U istom periodu otplaćena je i kamata u iznosu od 45,07 miliona EUR, od čega je otplata domaće kamate iznosila 9,51 miliona EUR, dok je otplata ino kamate iznosila 35,56 miliona EUR.
– Osim redovne otplate duga, na vrijednost duga utiču i povlačenja kreditnih sredstava iz ugovora o kreditu za projekte čija je realizacija u toku. Naime, po osnovu ugovora o kreditu, koji su zaključeni u ranijem periodu sa međunarodnim finansijskim institucijama (Svjetska banka i njene afilijacije – IBRD, IDA, zatim Pariski klub, EIB, EBRD, CEB, Evropska komisija, KfW i IFAD), za realizaciju projekata u oblasti komunalnih djelatnosti, energetske efikasnosti, unapređenja putne infrastrukture i slično, u toku drugog kvartala povučeno je oko 7,79, miliona EUR, gdje je najveće povlačenje bilo za projekat Trgovinske i transportne olakšice kod IBRD banke u iznosu od milion EUR, kao i za projekat Energetska efikasnost u javnim zgradama III u iznosu od 1,92 miliona EUR – rekli su iz Ministarstva.
Ukupan spoljni dug Crne Gore na kraju juna iznosio je 4,09 milijardi EUR odnosno 56,21 odsto BDP-a, što je 65,33 miliona EUR manje u odnosu na 31. mart. Smanjenje spoljnjeng duga, tokom drugog kvartala je posljedica redovne otplate spoljnjeg duga.
– Tokom drugog kvartala Ministarstvo finansija je zaključilo dva nova kreditna aranžmana sa ino kreditorima za realizaciju različitih razvojnih projekata i to ugovor o kreditu sa Evropskom investicionom bankom (EIB) za finansiranje projekta Unapređenje crnogorske željeznice u iznosu od 40 miliona EUR, sa rokom dospijeća od 15 godina i kamatnom stopom koja će se odrediti u trenutku povlačenja. Ukupan iznos projekta, koji će realizovati Željeznička infrastruktura, procijenjen je na 80 miliona EUR od čega je 35,5 miliona EUR dodijeljeno kao grant u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF), dok je iznos od 40 miliona EUR Crna Gora je obezbijedila kroz kreditni aranžman EIB-om – navodi se u saopštenju.
Zaključen je i ugovor o kreditu sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) za potrebe finansiranja projekta rekonstrukcije javnih zdravstvenih ustanova Kliničkog centra Crne Gore, Opšte bolnice Bijelo Polje i Opšte bolnice Cetinje, u iznosu od 12 miliona EUR, a u cilju unapređenja energetske efikasnosti pomenutih objekata. Rok dospijeća kredita je 15 godina, sa kamatnom stopom šestomjesečni EURIBOR + jedan odsto.
– Imajući u vidu da se su pomenuti aranžmani tek zaključeni, a projektne aktivnosti još nijesu započete, oni nijesu imali uticaja na stanje državnog duga u drugom kvartalu – dodaje se u saopštenju.
Unutrašnji dug Crne Gore na kraju juna iznosio je 386,7 miliona EUR, odnosno 5,31 odsto BDP-a, što je 124,59 miliona EUR manje u odnosu na 31. mart.
Pored činjenice da u toku drugog kvartala nije bilo zaključivanja novih kreditnih aranžama na domaćem tržištu, smanjenje unutrašnjeg duga, je rezultat redovne otplate, koja se u najvećem dijelu odnosi na otplatu domaćih obveznica iz 2019. godine u iznosu od 92,44 miliona EUR, kao i na otplatu rata po osnovu ranije zaključenih kreditnih aranžmana.
– Ako posmatramo strukturu državnog duga u pogledu učešća spoljnjeg i unutrašnjeg duga, spoljnji dug na kraju juna dominira sa učešćem od 91,36 odsto, dok se 8,64 odsto državnog duga odnosi na domaći dug – objasnili su iz Ministarstva.
Zahvaljujući hedžing aranžmanu za kredit sa kineskom Exim bankom za izgradnju prve dionice autoputa Bar-Boljare, koji je zaključen u prvom kvartalu, Crna Gora je unaprijedila valutnu strukturu državnog duga na način što je većina duga efektivno konvertovana u eure, čime je država postigla veću predvidljivost i kontrolu nad svojim finansijskim obavezama.
– Kada govorimo o kamatnoj strukturi državnog duga, u ukupnom državnom dugu preovladava zaduženje sa fiksnom kamatnom stopom (83,98 odsto) i sa toga aspekta portfolio duga je stabilan. Zaduženja sa varijabilnom kamatnom stopom uglavnom su vezana za EURIBOR i čine 16,02 odsto državnog duga – dodaje se u informaciji.
Stanje duga na kraju juna, po osnovu državnih garancija izdatim domaćim i ino kreditorima iznosi 136,01 miliona EUR, što predstavlja 1,87 odsto BDP-a. Stanje duga po osnovu garancija izdatih domaćim kreditorima na kraju drugog kvartala iznosi 18,68 miliona EUR ili 0,26 odsto BDP-a, dok stanje duga po osnovu garancijama izdatim ino kreditorima iznosi 117,34 miliona EUR ili 1,61 odsto BDP-a.
– Domaće garancije su uglavnom izdate u cilju podrške kompanijama za realizaciju kapitalnih projekata, za restrukturiranje i kao podrška realizaciji sanacionih planova lokalnih samouprava. Spoljne garancije su izdate za implementaciju raznih infrastrukturnih projekata, obezbjeđenje podrške razvoju malih i srednjih preduzeća, kao i u cilju podrške za restrukturiranje željezničke infrastrukture, modernizaciju aerodroma i energetskog sistema – navodi se u saopštenju.
Osim kreditnih aranžmana, u drugom kvartalu Ministarstvo finansija je zaključilo dva ugovora o garanciji i to ugovor o garanciji za kreditni aranžman između Željezničkog prevoza (ŽPCG) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), za projekat finansiranja nabavke novih vozova koji bi se koristili u lokalnom prevozu putnika. Ugovorena vrijednost kredita iznosi 30 miliona EUR sa rokom otplate od 15 godina, uz kamatnu stopu šestomjesečni EURIBOR + jedan odsto. Državna garancija je izdata na puni iznos kreditnog zaduženja.
Zaključen je ugovor o garanciji za kreditni aranžman između Montecargo i Crnogorske komercijalne banke, za projekat finansiranja investicionih popravki voznih sredstava (lokomotiva i vagona). Riječ je o kreditu u vrijednosti od tri miliona EUR, sa periodom otplate od 72 mjeseca i fiksnom kamatnom stopom od 5,5 odsto godišnje. Državna garancija je izdata na 80 odsto iznosa kreditnog zaduženja, piše ekapija.
Izvor vijesti: haber.ba