Jesu li državne mere dale efekte kako nas bombarduju nadležni svakodnevno ili se informacije jednostavno kriju? Kako je moguće da se u Valjevu od dana objavljivanja prvog obolelog već sutradan pojavilo novih osam, da bi u petak brojka stigla do 46, što je samo četiri puta manje nego u Beogradu koji je dvadeset puta veći od Valjeva? Kako je moguće da je sve pod kontrolom u gradu u kome je zatvoren Zavod za javno zdravlje, više od polovine svog medicinskog osoblja u samoizolaciji, a grad vanredno zapošljava lekare, medicinske sestre, vozače, tehničare, spremačice… kadar za tamošnji Dom zdravlja i bolnicu? A u tom Domu zdravlja već danima su u izolaciji čitava Medicina rada i tri tima Hitne službe?
Direktiva iz Beograda
Na mnoga od ovih pitanja zvanično je nemoguće dobiti odgovor, baš kao što je danima bilo nemoguće dobiti i informacije o tome šta se dešava u ovoj varoši sa oko 90.000 stanovnika. Darija Ranković, novinarka i urednica valjevskog portala kolubarske.rs, u razgovoru za Oslobođenje govori o tome kako je Valjevo postalo kineski Wuhan, a srpska sramota i još jedna potvrda neslobode i cenzure u zemlji.
“Imala sam od početka sve informacije i zvala sam sve kolege u velikim redakcijama, ali niko nije hteo da objavi niti čak da pita na konferenciji za štampu u Beogradu šta se dešava. Meni otvoreno kažu iz Kriznog štaba u Valjevu da ne smeju da pričaju ništa i da je to direktiva stigla iz Beograda”, priča nam Darija, koju nalazimo ispred apoteke, gde čeka da kupi maske.
Ovo je njena priča.
“Prvi slučaj koronavirusa u Valjevu je zabeležen 14. marta. Broj se uvećavao za čak osam u toku jednog dana, da bi već u sredu bilo 46 zaraženih. Tu nešto nije u redu i u Valjevu to svi znaju, ali niko ne sme da govori o tome šta se ovde događa. A mi ćemo stvarno biti Wuhan, jer pored proslave na kojoj su se ljudi zarazili, treba podsetiti i na to da je Vučić bio početkom marta u Krušiku ispred 1.000 ljudi, da se slavio Osmi mart, a da nas niko nije obavestio niti upozorio kada je virus stvarno otkriven”, priča Darija za naš list, govoreći o proslavi koja je u Valjevu organizovana 29. februara.
Ispostavilo se da je na toj proslavi organizovanoj u etno-restoranu u selu Lelić, gde je istoimeni manastir, bio jedan gost zaražen koronavirusom a da to nije znao. On se samo nekoliko dana pre te proslave vratio iz Austrije sa službenog puta, na granici ga niko nije pregledao niti uputio da ide u izolaciju ili da se javi zdravstvenoj ustanovi, a desetak dana nakon proslave sa simptomima bolesti završio je prvo u Domu zdravlja, a potom i na pulmologiji valjevske bolnice, da bi 14. marta stigla potvrda da je pozitivan na koronavirus.
“Da su tada otvoreno pozvali ljude koji su bili s njim u kontaktu da se testiraju ili ih izolovali, ne bismo bili tu gde jesmo. Međutim, sve se krije, lekari masovno obolevaju, a novinari nemaju pristup nikakvim informacijama. Kako je moguće da se danima ništa ne događa u Valjevu, a onda dan nakon što novinari pitaju Vučića za situaciju, on kaže da je najveće žarište virusa. Pa nije postalo preko noći, nego se nije smelo govoriti”, zaključuje Darija, koju pitamo zašto?
Veliki posao
Zašto je bilo po svaku cenu važno sakriti sve što se događa u Valjevu? Ona nas vraća na priču o sakupljanju potpisa za izbore što će Srpska napredna stranka okončati. 5. marta. Međutim, po Valjevu se šuška da je pored politike ovde prste umešao i novac. Naime, posećujući fabriku Krušik u Valjevu početkom marta, Vučić će najaviti veliki posao koji fabriku očekuje, a kako se priča po Valjevu, ovaj posao je upravo okončan. Treba li naglašavati da Krušik, firma od 3.200 radnika, nije zatvoren? Kovačnica, odeljenje sa koga je jedan radnik preminuo od zaraze Covid-19, zatvorena je pre nekoliko dana do 6. aprila.
Prema poslednjim informacijama, od petka popodne u Srbiji je potvrđeno 528 obolelih od ukupno testiranih 1.715 ljudi. Još jedna osoba je preminula od posledica virusa, čime se broj žrtava popeo na osam.
Izvor vijesti: oslobodjenje.ba