Analiza Džeremija Bouena: Napad Irana na Izrael pruža Netanjahuu slamku spasa

Nakon što je izraelska vojska ubila sedam humanitarnih radnika iz Svetske centralne kuhinje u Gazi 1. aprila, američki predsednik Džozef Bajden izgledao je kao da je konačno izgubio strpljenje sa problematičnim saveznikom.

Istog dana, Izrael je napao iranski diplomatski kompleks u Damasku, ubivši višeg generala, najmanje šest drugih oficira i prekršivši pravne konvencije koje zabranjuju napade na ambasade.

Izrael je tvrdio, neubedljivo, da je Iran poništio tu zaštitu pretvorivši konzularnu zgradu koju je uništio u istureni vojni položaj.

Iran je obećao odmazdu, ali raniji napadi na više komandante za rezultat su imali više reči nego dela.

Izvan Irana, napad na Damask bio je zasenjen besom zbog ubistva tima iz Svetske centralne kuhinje, američke dobrotvorne ustanove.

Bela kuća je izdala ljutito saopštenje predsednika Bajdena.

On je bio „zgrožen i skrhan”.

Nije to bio izolovani incident.

Izrael nije činio dovoljno ni da zaštiti humanitarne radnike ili palestinske civile.

U ljutitom telefonskom razgovoru sa premijerom, on je zahtevao ogromne ustupke.

Gaza mora da bude obasuta humanitarnom pomoći.

Izrael mora da otvori više graničnih prelaza, kao i luku za kontejnere u Ašdodu, na manje od sat vremena vožnje od dece koja umiru od gladi u severnoj Gazi.

Premijer Netanjahu je obećao da će se stvari promeniti.

Uprkos tome, Izrael je odugovlačio.

Pored toga što je osećao nezadovoljstvo iz Bele kuće, Netanjahu se nalazio i pod pritiskom ultranacionalističkih ekstremista čija podrška u izraelskom parlamentu održava njegovu koaliciju na vlasti.

Oni ne samo da se protive obasipanju Gaze humanitarnom pomoći.

Oni veruju i da je rat pružio Izraelu neprocenjivu priliku da ponovo naseli Gazu Jevrejima.

Tamošnja jevrejska naselja Izrael je evakuisao i uništio 2005. godine u sklopu jednostranog povlačenja sa te teritorije.

Krajem prošle nedelje, SAD su pojačavale pritisak.

U četvrtak je Samanta Pauer, glavna američka humanitarna zvaničnica, rekla da je „sasvim moguće” da je glad već počela da zahvata delove Gaze.

Postalo je očigledno prijateljima Izraela, baš kao i njegovim neprijateljima, da je njegova šestomesečna opsada Gaze stvorila trenutno najtežu krizu nestašice hrane na svetu.

Došlo je do novog naleta spekulacija da će SAD postaviti uslove za upotrebu oružja koje šalje Izraelu.

U subotu ujutro, samo nekoliko sati pre iranskog napada na Izrael, Njujork tajms je ponovio sve veće zgražavanje, naročito među istaknutim demokratama u američkom Kongresu.

On je pozvao na pauzu u snabdevanju Izraela oružjem i kritikovao Benjamina Netanjahua.

Pod naslovom „Vojna pomoć Izraelu ne sme biti bezuslovna”, urednički kolegijum lista napao je Netanjahua i ekstremiste u njegovoj vladi zbog kršenja „veze od poverenja” sa Amerikom.

Američka lojalnost prema Izraelu i njegovom pravu da se brani ne znači da Bajden „treba da dozvoli Netanjahuu da igra ciniče dvostruke igre”, stajalo je u tekstu.

A onda je prvi direktni napad Irana na Izrael u istoriji pružio slamku spasa premijeru.

U izuzetnom podvigu vojne saradnje, SAD i drugi zapadni saveznici pomogli su Izraelu da obori više od 300 dronova i projektila koje je ispalio Iran.

Nijedan arapski vođa nije bio oštriji kritičar izraelskog rata u Gazi od jordanskog kralja Abdulaha.

Ali jordanske vazduhoplovne snage su se pridružile toj operaciji, obarajući projektile koji su leteli za Izrael.

Pozive da se postave uslovi za vojnu pomoć Izraelu zamenili su odlučni izrazi solidarnosti.

Premijeru Netanjahuu ukazale su se nove političke prilike.

Gaza je prestala da se pojavljuje u novinskim naslovima, makar na dan-dva.

Ali pritisak na premijera se promenio – on nije nestao.

Naredni potezi Izraela bi samo mogli dodatno da ga učvrste.

Bajden je vrlo nedvosmisleno stavio do znanja šta misli šta treba da se desi sledeće.

Izrael treba da proglasi pobedu u ovoj epizodi, „prihvati trijumf” i ne uzvrati udarac.

On je objavio, još jednom, da je podrška Amerike Izraelu „čelično čvrsta”.

To se uklapa u njegovu doslednu politiku od napada Hamasa od 7. oktobra.

Predsednik i njegova administracija radili su vredno na sprečavanju šireg potpunog rata na Bliskom istoku, uprkos tome što su uporno slali masivne pošiljke oružja Izraelu koja su se koristila u katastrofalne i smrtonosne svrhe u Gazi.

Od oktobra je Izrael prihvatao oružje i diplomatsku podršku koja je uz njega išla i ignorisao Bajdenove sve očajničkije i ljuće pozive ne poštovanje običaja ratovanja i zaštitu civila.

Samo nekoliko dana posle do sada neviđene vojne saradnje njegovih saveznika protiv Irana, Izrael ponovo deluje rešeno da ignoriše ne samo savete Bajdena da ne uzvrati udarac, već i vrlo slične sentimente drugih zemalja koje su mu pomogle u subotu uveče.

Baš kao i Bajden, britanski premijer Riši Sunak i francuski predsednik Emanuel Makron poslali su borbene avione, osudili Iran i pozvali Izrael da ne uzvrati.

Oni se protive dugotrajnim verovanjima i instinktima u Izraelu.

Jedan je duboko uverenje da opstanak Izraela zavisi od odgovora na napade svom silom.

Drugi je stav Benjamina Netanjahua, izražen mnogo puta tokom njegovih godina na vlasti, da je Iran Izraelov najopasniji neprijatelj, čvrsto rešen da uništi jevrejsku državu.

Mnogi Izraelci dele taj stav.

Sada, posle mnogo godina neprijateljstava od Islamske revolucije iz 1979. godine, Iran je prvi put pokrenuo direktan napad na Izrael.

Dugogodišnji skriveni rat izašao je iz senke.

Izrael je saopštio da pitanje nije da li će uzvratiti, već kada i kako.

Ratni kabinet razmatra kako to da urade, a da ne izazovu totalni rat.

Kad se sve sabere i oduzme, međutim, bilo koji napad će se kockati sa tim da ni Iran ne želi totalni rat i da će odgovoriti u skladu s tim.

To je opasna pretpostavka.

Obe strane su već loše procenile namere ove druge.

Još jednom su Benjamin Netanjahu i njegova vlada čvrsto rešeni da ignorišu želje saveznika koji su uložili dodatni napor da pomognu Izraelu protiv njegovih neprijatelja.

Njegovi ultranacionalistički saveznici zahtevaju razorni napad na Iran.

Jedan od njih je rekao da Izrael treba da „podivlja”.

Istovremeno, humanitarna katastrofa se nastavlja u Gazi.

Međunarodna pažnja je skrenuta sa nje, ali će se vratiti.

Izraelska vojska i dalje operiše u Gazi i još ubija civile.

Smrtonosno nasilje između Palestinaca i jevrejskih doseljenika ponovo je planulo na Zapadnoj obali.

Izraelski pogranični rat sa Hezbolahom mogao bi brzo da eskalira.

Iran se zarekao da će odgovoriti jače ako ga Izrael napadne.

Šef generalštaba njegovih oružanih snaga Husen Bakeri rekao je da je napad na Izrael bio „sveden” i obećao „mnogo jači” odgovor ako Izrael uzvrati.

Amerikanci su saopštili da neće pomagati ako Izrael napadne Iran.

Ali teško je poverovati da će Bajdenova definicija „čelične čvrste” lojalnosti izraelskoj bezbednosti zadržati SAD na obodima ako Iran odgovori na izraelski odgovor još jednim vlastitim napadom.

Poniranje ka širem ratu na Bliskom istoku i sve dubljoj svetskoj krizi se nastavlja, prenosi BBC.

Izvor vijesti: haber.ba