Ratni dnevnik:Krvavi dan u Golubiću
Dnevnik jednog od heroja domovinsko oslobodilačkog rata.
Tekst je prepisan tačno kako piše u dnevniku.
Golubić. Premirno ime. Do sad najkrvavije. Strašne, ogromne gubitke imamo. Nabrajam 7 mrtvih. Hodza Fudo 9. Edo Handzarac nam priča kako je preko 20 ljudi iz prve muslimanske cazinske,ušlo u kuću i nisu htjeli izaci. Svi su zarobljeni.
Tko i zasto je toliko ljudi poslao ovdje nikom nije jasno. Sigurno ne bi imali ovolike žrtve.Pored nas i Handzaraca, Vakufčana,Kladuscana poslali su i tu grupu Cazinjana.Svi su nam sumljivi.
Osim Drekovica.Došao je prvi i radio odličan posao. Sandzaklija. Do sad mu nitko nista nije mogao prigovoriti. Svi su se slagali u tome da ce on biti jedan od glavnih ako ne i prvi u toj nasoj armiji. Ja sam ga licno zagtivio onu noć kad smo prepilali resetke na prozoru Lepe Brene i prebacivali puske iz mupa u brenu. Strasan lik.Naslonjeni na zid tako da se ne mozemo gledati ja i Fudo komentarisemo Rajana. Izgubili smo najboljeg. Ivica je proveo u zengama dugo vremena, bio je rođeni ratnik.Četnici su sve usmjerili da ga rijese i ubili su ga. Hodza kaže nije se patio al je njih naptio. Pustio ih je na livadu do kosjernice i jednog po jednog upucavo. Strasan strelac,boljeg niko od nas nije vidio. Tijelo mu je bilo u podrumu i nisam želio da ga vidim.
Ne zato sto su ga mrtvog opljackali,uzeli magnum 357,njegov topic kako ga je zvao,noz od 63 padobranske niske,i sve drugo.,nego sto sam ga htjeo pamtiti kao zivog, bili smo generacija,volili fudbal i puno se smijali. Par dana prije smo bili na željavi iza leđa cetnicima u polusrusenom objektu.
Na njegovoj beretci je bilo slovo U,na mojoj mjesec i zvjezda izvezena zlatnim koncem. Mati mi je prefino izvezla. Tu sam beretku dao Elvisu iz Hatinca. Prostorija je bila sa dva prozora i on nije ni izgovorio da ovde prespavamo a glas iz vana se derao,predajte se opkoljeni ste. U sekundi je drzao bombu sa izvadenim osiguracem. Muk. U desnoj ruci sam drzao pusku okrenutu prema vratima, lijevom sam ga uhvatio za uho tako jako da me šaka boljela.
Gledam u oči koje nikad necu zaboraviti. Smijeh i rjeci sta ste se usrali. M.je stajao na vratima i cereko se. Rajanova čizma je sjela na M. jaja,kapa je ostala u zraku a on je ležao na podu u grču. Izašli smo napolje i dogovorili kako da miniramo sve oko sebe da nam niko ne moza prici. To je Kaso odradio.
Drugi snajperista kojeg smo taj dan izgubili bio je Šekib. Dijete od 18god. Bio je pogođen u stomak,uvukao se u neki ćumez,tu su ga nasli krmci i masakrirali ga. Nadam se da je bio mrtav prije nego su svinje počele da mu jedu ranu. Taj dan smo dobili Baju. Dosao lik u farmericama i maskirnom sakou. Iz Vakufa je inace rodom.U sred bitke popeo se na sušaru i saceko cetvoricu i sve ih rokno.
Presudan moment je bio sto je fleka iz kule sokolacke navodio nase minobacace i oni stali. Doduse uzeli su vise od pola golubica do tad. Kulu su pogodili sto puta al njega nisu pomjerili. Znali smo da cemo prije vidjeti sargana kako plese breke dance u zraku nego sto ce ga istjerati iz kule. Lik me zove do garaze,ostavljam tu Fudu i znam da vise nikad nece biti zdrav. Previse krvi i smrti u jednom danu. Mislim cak da su i ubili sve zivotinje u selu,od pileta do konja.Pred garazom nalazim Nisveta Rizvana Zjakica i Edina fuslju.Neznam zasto edina tako zovu,inače i prije rata su obadvojica bili privatnici i milioneri.Licno ga nikad nisam tako zvao.Bili su snama i do sad su bili ok.Crveni golf je bio parkiran,mobilisali smo ga od nekog baće,imao je ogromnu kucu na pocetku aleje.Tišinu prekida rizvan,kuka,zakacilo ga u bulju.Kaze Nisvet znao sam da te jedino moze pogoditi u guzicu,vidis kolika je.Nema smjeha.Edin sere starom pricom,da je pobjedio sdp nebi bilo rata.
Ovaj vitla uzijem dok mu objasnjava.Znam dok sa njim maše da je ok,ako ga nasloni na kuk tad je kraj.Govorim im mani te se belaja ostace te bez jaja.Zasutase svi.Nisvet je imao par godina zatvora iza sebe.Ubio je policajca u njemackoj i vratio se u Bihac,da ratuje sa nama.Od Pl do danas je bio sa nama.Ručni sat koji mi je poklonio kad je dosao uvjek sam nosio.Čokoladu šita sam polako trošio.Svi smo znali da nije bio filmski lik nego stvaran,Bihac nikad nije imao veceg lopova frajera ulice od njega,
Nece ni imati.Sad on namjerno hoce da pored nas cetvorice ugura jos dvojicu mrtvih u golfa.Kaže jedan u gepek drugi pozada snama.Samo da ovo izdobri.Uspio sam ga nagovoriti da samo mi zivi sjedemo u auto.Krecemo u grad.Zavrsio je najtragicniji dan za Bihac do sad.Golubic je pao.Usput navracamo u radio Bihac i mjenjamo uredivacku politiku.Nema vise ćitanja imena poginulih,niti govora o broju mrtvih.Zavrsili smo u lovackom i unistili se.