Arija Bendiks, novinarka “Biznis insajdera” , napisala je slijedeće:
“Pomahnitalo sam naredne dvije nedelje pitala svoje prijatelje da li treba da nastave sa treninzima (vjerovatno ne), da li treba da izlaze napolje (da, ali da drže propisanu distancu sa ostalima). Kada je Njujork 15. marta naredio zatvaranje barova, restorana i škola, skopila sam pakt sa dve cimerke i četiri komšije da se viđamo po dvoje. Bilo nas je sedmoro – a Trampova administracija je dnevna okupljanja ograničila na desetoro i manje ljudi.
Dva dana kasnije, moje zdravstveno stanje se pogoršalo. Znala sam da je tajming sumnjiv, ali me je tješila činjenica nisam imala nijedan glavni simptom: povišenu tjelesnu temperaturu, suhi kašalj ili otežano disanje.
Takođe, znala sam da se teški slučajevi korona virusa najčešće javljaju kod starijih muškaraca sa određenim zdravstvenim problemima. Nisam pripadala nijednoj grupi pa sam se pitala da li je moje stanje psihosomatsko.
This has been brutal to say the least. It’s one thing to report on the #coronavirus for three months, but quite another story to live it. Sharing my experience in case other people are sick and have questions. I’m one of the lucky ones! https://t.co/a5UFrkILAc
— Aria Bendix (@ariabendix) April 5, 2020
Međutim, ljekari su mi rekli da je svaka osoba podložna infekciji. Pa kada je groznica potrajala 24 sata, znala sam da nešto nije u redu. Znala sam zašto ni neki ljudi simptome poput mojih pomiješali sa simptomima gripa, ali bilo je nečeg jedinstvenog u bolu koji je prolazio kroz moje tijelo.
Djelovalo je kao da sam istrčala maraton, a da me je onda udario automobil. Odlučila sam da se izolujem u stanu.
Priče o korona virusu koje je pratila pomogle su joj da shvati šta joj se dešava i da zatraži ljekarsku pomoć, ali ništa nije moglo da je pripremi da sama sijedi u Hitnoj pomoći i bori se za dah.
Kao da je neko poput harmonike pritiskao moja pluća
Kroz nekoliko dana bol je prestao, pomislila je da se oporavlja zaboravljajući, poučena iskustvom, da može da očekuje najogre, a onda se stanje pogoršalo. Javio se bol u rebrima, a Arija je osećala ogroman pritisak u plućima kao da ih je neko poput harmonike pritiskao.
Zakazala je virtuelni sastanak sa ljekarom koji joj je rekao da se javi Urgentnom centru ako se simptomi pogoršaju.
Arija je jedva imala vazduha da ode od spavaće sobe do kupatila, a ranije je svake subote trčala po šest kilometara duž Istočne obale.
Na putu do Hitne oziljno se zadihala. Kako je napisala, morala je da pravi i pauze u pauzama.
“Kada sam stigla, dobila sam masku za lice i otpratili su me do čekaonice. Nikoga nije bilo, a doktor me je odmah primio. Potvrdio je ono na šta sam sumnjala: skoro sigurno sam imala KOVID- 19, ali klinika nije radila testove”, navela je Arija, prenosi “Biznis insajder”.
Doktor joj je izmijerio nivo kiseionika i zamolio da istovremeno šeta i priča. Ponudio joj je dve opcije: da je odvedu u ambulatnu ili pošalju na kućno liječenje.
Arija je znala da su kapaciteti bolnica u Njujorku prebukirani i odabrala je drugu mogućnost, ali do kraja večeri nije mogla da udahne, a da je ne zaboli u rebrima. Zamolila je prijatelja da je odveze u Hitnu. Oboje su nosili maske.
Sjedilaa je u čekanonici sat vremena, a onda su je odveli u sobu za mjerenje pritiska, veličine ormana.
“Kada je doktorka došla, rekla mi je da ne može da preduzme ništa u vezi sa liječenjem mojim simptoma. Činjenica da govorim cijele rečenice bio je dobar znak, objasnila mi je i dodala da sam ja primjer zašto mladi ljudi sa blagim simptomima treba da ostanu kod kuće”, napisala je Arija i istakla da se u Njujorku testiraju samo najteži slučajevi i da u ovom gradu ima dosta akutnih pacijenata.
“Međutim, istraživanje iz Kineskog centra za kontrolu i prevenciju bolesti pokazuje da je većina slučajeva korona virusa blaga, što dalje ukazuje da se većina infekcija u Njujorku, uključujući i moju ne ubraja u zvaničan broj slučajeva”.
“Nažalost, jednostavno nismo u mogućnosti da testiramo sve, iako želimo . Moramo se trenutno fokusirati na one kojima je potrebna intubacija i intezivna njega”, rekla joj je Megan Kofi, infektolog iz Njujorka.
Arija je u nastavku napisala:
“Ipak, podaci zdravstvene službe Njujorka pokazuju da ljudi mlađi od 44 godine predstavljaju otprilike petinu hospitalizovanih pacijenata sa korona virusom i skoro polovinu dijagnostikovanih slučajeva. Među više od 36 hiljada prijavljenih slučajeva krajem marta, preko 15 hiljada njih je uzrasta od 18 do 44 godine.
Moj slučaj je daleko od anomalije. Ali kada je u pitanju evidencija, on ne postoji.
U Hitnoj pomoći pitala sam doktora šta će biti ako moj slučaj više ne bude blag ili mi bude bilo potrebno testiranje. Ljekar mi je rekao da se potrudim da dišem dok sijedim. U bolnici su mogli da mi urade rendgen grudnog koša, dodao je doktor, ali bi to samo potvrdilo ono što su znali: imam virus.
Prije otpusta, ljekar mi je rekao da dođem opet ukoliko se moje stanje pogorša. Teško da sam mogla da zamislim kako bih se tada osjećala”.
14 dana simptoma i bol- ponovo
Nedelju dana kasnije – nedelju dana neprospavanih noći i teškog disanja tokom dana, Arija je konačno mogla da udahne vazduh. Međutim, tada se javila glavobolja i gutanjem hrane i tečnosti.
Četrnaest dana nakon prvih simptoma bolovi su se vratili. Olakšavajuća okolnost bila je ta što je mogla da diše.
Mogla je i da hoda nekoliko krugova po stanu.
” I dalje sam se osjećala kao da me je pregazio kamion. Doktor mi je rekao da ostanem u zatvorenom prostoru sve dok se simptomi ne smire, kad god se to bude desilo”.
Ariji se kao djelić prošlost činilo intervjuisanje ljudi koji su bili u karantinu u Vuhanu. Pripremila se za širenje virusa u Americi, ali “njeni politički lideri nisu”.
S obzirom na kriterijume koji moraju da se ispune ne bi li se neka osoba testirala u Njujorku, Arija je presretna što nju nisu mogli da testiraju.
U Njujorku je prema posljednjim informacijama od korona virusa oboljelo 336, 776 osoba, preminulo je 9, 655 ljudi, prenosi “Žena Blic“.
Izvor vijesti: haber.ba